Mediterranean Skippers Club Sailing School

KRATAK ISTORIJSKI RAZVOJ NAVIGACIJE


-4500 g. pre n.e javljaju se prve karte koje predstavljaju zemlju na razne nacine u zavisnosti od naroda I stepana njihove civilizacije
-2000 g pre n.e kinezi su koristili magnetsku iglu I materijalizovali pravac meridijana
-600 g. pre n.e Toles iz Mileta je napisaoi prvi udzbenik iz navigacije
-IV vek pre n.e zemlja se definise kao kugla.
-II vek pre n.e Aleksandriski astronom Eristoten izvrsio je merenje dimenzija zemlje poznatim merenjem zenitne udaljenosti sunca.
-12 vek u sredozemlju se pojavljuje prvi oblik magnetskog kompasa pod nazivom kolamita
-14 vek pojavljuju se kompasi sa kruznom podelom od 360 stepeni pod nazivom busola
-1551 g.pojavljuje se magnetski kompas u kodanskom sistemu
-1580 g. Vilije Borou odredjuje vrednost varijacije
-1569 g. konstruisana je navigaciska karta koju je izdao Gerhard-Merkator
-1730 g. pocela je da se koristi nauticka milja
-1750 g. konstruisan je prvi sekstant
-1764 g. Dzon Harisson je konstruisao prvi hronometar upotrebljiv na brodu
-1907 g. konstruisan je prvi ziro kompas i hidrodinamicki brzinometar
-1935 g. Robert Page konstruise prvi radar
-1942 g. koriste se sistemi hiperbolne navigacije "Loran" i "Consol"
-1957 g. konstruisan je cezijumov atomski sat -1967 g. uvodi se u komercijalne svrhe satelitski sistem tranzit
-1971 g. promovisan satelitski sistem "NAV STAR \GPS".Danas je GPS u upotrbi u svim saobracajnim granama.


O JEDRLICAMA

Iako jedrilica ne postize brzinu plovidbe I pokretljivost kakvu ima motorni brod,draz jedrenja I putovanja samo onim sto Vam nudi priroda uzitak je kojem veliki broj nauticara daje prednost pred svim drugim pa I udobnijim nacinima putovanja.Cine to sa razlogom.Nigde nemozete osetiti takvu vezanost sa prirodom ali I ovisnost o njenim cudima.Samopouzanje,sigurnost I vlastito umece omogucice ce nam jedrilica u najvecoj meri.Ali siguran sam da to nije jedina stvar koja nas interesuje.Sada cu se potruditi da Vam predstavim osnovne delove jedrilice.Trup ili korito jedrilice je osnova.U zavisnosti od modela (cruiser,cruiser-racer?)nas brod ce graditi ostale karakteristike.
Brzina ce svakako zavisiti od tezine ali I od jedrilja,visine jarbola,stanja ostale opreme(konora,stopera,vinceva) pa cak I antifoulinga(anti vegetativnog namaza).Vrlo bitnu stavku predstavljaju I jedra.Ona mogu biti od razlicitih materijala(dakron,kevlar,majlar)kao I razlicitih kategorija(cruising,offshore cruising,racing) I tezina.No to je vrlo siroka tem koja svakako zahteva mnogo price.Komplet jedara predstavljaju sledeca jedra:
1.Flok(prednje jedro)
2.Genova 1,2,3(takodje predstavlja varijantu prednjeg jedra razlika u je u kvadraturi)
3.Glavno jedro
4.Spinnaker(prednje balon jedro )
5.Gennaker(prednje balon jedro za lakse vetrove od onih za koje je namenjen spinnaker)
6.Big Boy (Prednje balon jedro najmanje kvadrature od pomenutih )
7.Olujni flok je jedro koje koristimo u situacijama jakog vetra.

Naravno ovo je samo uvod u celu pricu o jedrima njihovim karakteristikama i sistemu funkcionisanja cemo pricati nesto kasnije.

METEOROLOGIJA


Meteorologija je nauka koja izucava sve fizicke promene u atmosferi ,vazdusnom omotacu i oko zemlje.
Sem toga meteorologija proucava i izvesne fizicke pojave koje se doigravaju na samoj zemljinoj
povrsini , a takodje i u gornjim slojevima zemlje.Spada u grupu geofizickih nauka u koju spadaju
hidrologija , seizmologija , i nauka o zemljinom magnetizmu.Prema tome meteorologija je fizika atmosfere.

Opsti zadaci meteorologije su:

1. dobiti niz tacnih stvarnih podataka , koji karakterisu atmosferu i osmotrene pojave u njoj i prikazati ih opisno
kako po kvalitetu tako i po kvantiteu.
2.Izvrsiti analizu osmotrenih podataka i naci pravilna objasnjenja atmosferskih pojava.

Osnovni Meteoroloski elementi i meteo pojave:

Osnovni meteo elementi su:Suncevo zracenje( insolacija ),zemljino izracavanje (radiacija ),duzina trajanja sunceva sjaja
horizontalna vidljivost,temperatura vazduha i gornjih slojeva zemlje,vazdusni pritisak,oblacnost,visina padavina, pravac i brzina vetra.

Meteoroloske pojave su:

Magla ,oblaci ,kisa ,sneg ,grad ,krupa ,rosa ,slana , inje, poledica.
Meteo elementi osmatraju se osmatraju se u odredjene casove dana i izrazavaju se u brojnim vrednostima , dok metoroloske pojave se osmatraju onda kada postoje.

Opti pojmovi o atmosferi

Atmosfera je gasoviti omotac koji okruzuje zemljinu loptu i okrece se zajedno sa zemljom u svemiru oko svoje osovine.
Atmosfera ima isti oblik kao i zemljina lopta.Prema izvesnim pojavama atmosveru mozemo podeliti na:tropsferu,
stratosferu, i jonosferu.
Troposfera - Visina troposfere je iznad ekvadora oko 16 - 18 km , iznad umerenih sirina 9 - 11km a iznad polarnih predela oko 9 km..
dakle to je donji sloj vazuha koji sadrzi 3/4 od ukupne mase vazduha u atmosferi.U tropo sferi se nalazi skoro celokupna kolicina
vodene pare.U njoj se stvaraju oblaci, magla, a iz oblaka se izlucuju sneg, kisa, grad itd.Temperatura u troposferi opadad sa porastom
nadmorske visine,obicno 4 -8 stepeni na jedan kilometar visinske razlike.
Stratosfera je gornji sloj vazduha od tropomsfere pa do oko 80 km.U stratosferi nema vertikalnih vec samo horizontalnih vazdusnih struja.
Zbog ovih vazdusnih struja stratosfera se naziva " adekvatni pojas "Temperatura vazduha u stratosferi ne zavisi od vazdusnog strujanja vec je
uslovljena zracnom ravnotezom,ona je dosta niska , ali ne opada sa visinom , vec do 30 km visine ostaje stalna.Ovakav pojas vazduha u
kome se ne menja sa promenom visine naziva se izometricni pojas.
Jonosfera je sloj vazuha iznad 80 km.Ovaj sloj naziva se i termosfera.Ona je dobila naziv od jona,tj atoma ili molekula sa odgovarajucim
pozitivnim ili negativnim elektricitetom.Jonosfera ima veliki znacaj za radio telegrafiju , jer se u njoj vrsi prelamanje,savijanje i upijanje
radioaktivnih talasa.Ona se odlikuje velikom provodljivoscu elektriciteta.

Zagrevanje i hladjenje zemljine povrsine

Zemlja apsorbuje ( upija ) veliku kolicinu sunceve zracne energije koja pada na zemljinu povrsinu i musled toga se zagreva.
Na taj nacin sunceva energija se pretvori u u toplotnu energiju koja zagreva ne samo zemljinu povrsinu veci vazdusne slojeve iznad zemlje.
Ali zracna energija koja dospe do zemljine povrsine ne bude sva apsorbovana, vec se jedan deo odbija od zemljine povrsine.Drugi deo
prenosi se od zemljine povrsine sa cestice na cesticu vazduha i sluzi za zagrevanje vazduha.

Zagrevanje i hladjenje vode

Voda reflektuje sunceve zrake vise nego kopno.Posmatranja su pokazala da pri visini sunca od 20 - 30 stepeni vodena povrsina reflektuje
oko 10% suncevog zracenja koje padne na nju.Za male visine sunca (oko 5 stepeni )bude reflektovano ok 45 %zracne energije.Taj reflektovani deo suncevog zracenja ne ucestvuje u zagrevanju vodenih masa. Vodena povrsina apsorbuje izvesan deo zracne enrgije ,koja se prema tome preobrazi u toplotu i zagreje cestice vode na povrsini.


Magla i oblaci

Vodena para koja se nalazi u atmosferi,zgrusava se i prelazi u vodu ili led kada pritisak vodene pare postane veci od maksimalnog pritiska za doticnu temperaturu vazduha u datom momentu.U ovakvom slucaju vazduh moze pstati prezasicen ( u odnosu na vodu ili led ).Prezasicenost vazduha moze se ustanoviti na osnovu podatka relativne vlaznosti napr. ako je relativna vlaznost 120 % znaci da se u vazduhu nalazi 29 % vise vodene pare nego sto je maksimalni napon vodene pare..
Vazduh moze postati prezasicen u sledecim slucajevima:
- kada se , pri istoj temperaturi vazdusni pritisak povecava
-kada se vazduh zasicen vodenom parom hladi , a pri tome se vazdusni pritisak ne menja.
Cim vazduh postane zasicen i prezasicen vodenom parom u njemu treba da nastupi kondezacija ili sublimacija vodene pare.Medjutim dokazano je da vazduh moze biti zasicen i prezasicen vodenom parom a da ne nastupi kondezacija ili sublimacija vodene pare.Ovakav
slucaj se moze dogoditi samo ako je vazuh potpuno cist.

Magla

Kondezovana vodena para u prizemnim slojevima vazduha naziva se magla.Magla je po medjunarodnom sporazumu, takva zamucenost vazduha pri kojoj se okolni predmeti mogu videti samo na udaljenosti od 1 km.

Oblaci

Oblaci su po svom fizickom sasttavu slicni magli.Razlika je samo u metu postanka i u velicini kapljica.Kapljice magle su manje od kapljice
oblaka.Sem od kapljica vode oblaci se mogu sastojati i iz kristala leda.Prema tome kao oblak se moze smatrati skup vodenih kapljica ili sitnih cestica leda,koje lutaju u raznim slojevima vazduha priblizavajuci se jedna drugoj smanjuju vidljivost u prostoru koji ispunjavaju.
Oblaci daju jasnu sliku o vazdusnjim strujanjima na visini u slobodnoj atmosferi.Pravac kretanja oblaka pokazuje pravac vetrova na vecim visinama.Najzad prema obliku oblaka moze se odrediti vrsta vazdusnih strujanja u slobodnoj atmosferi.Ako su oblaci jednolicni i slojeviti to znaci da je proces kondezacije u atmosferi nastao bez znatnih vazdusnih srtuja.Ako su oblaci gomilastog oblika oni upozoravaju da u atmosferi ima jakih uzlaznih struja.Ako su oblaci u skoro rastrganom obliku znaci da u atmosferi vladaju jaka turbulentna kretanja .

Podela oblaka po visini

§prema medjunarodnom atlasu oblaka oblaci se uglavnom nalaze na visinama izmedju nivoa mora i 18 km u tropskim,13 km u umerenim i 8 km u polarnim predelima.
gornji sloj:cirrus,cirrocumulus i cirostratus ovi oblaci nazivaju se i visoki oblaci.
Srednji sloj :altocumulus
Donji sloj:stratocumulus i stratus.Ovi oblaci nazivaju se niski oblaci.

Visinski sloj Polarni predeli Umereni predeli Tropski predeli

Gornji od 3 km do 8 km od 5 - 13 km od 6 - 18 km
Srednj od 2 - 4 km od 2 -7 km od 2 do 8 km
Donji od povrsine zemlje od povrsine zemlje od povrsine
do 2 km do 2 km zemlje do 2 km



Kratak opis pojedinih oblaka

·Cirus (skracenica Ci )
To su razdvojeni oblaci u obliku belih i neznih vlakana ili banaka ,ili belih uskih pruga.Ovi oblaci imaju vlaknast izgled ili su svilastog sjaja.sastoje se od ledenih kristala.Perjasti oblici ako se pruzaju od zapada ili jugozapada prema istoku .Cesto imaju talasast oblik.
·Cirostratus ( skracenica Cs )
Providan belicast oblacniveo vlaknastog ili glatkog izgleda ,koji potpuno ili delimicno pokriva nebo, i u kome se obicni javlja "halo" oko sunca ili meseca.
·Altocumulus (skracenica Ac)
Banak,navlaka ili sloj belih ili sivih oblaka ili istovremeno belih i sivih obicno imaju svoju senku a sastoje se od ljuspica oblutaka, valjaka,kadkad delimicno vlaknastog ili difuznog izgleda.Ovaj oblak je gotovo od samih vodenih kapljica .Ipak na vrlo niskim temperaturama mogu da se razviju i vodeni kristali.Altocumulus je najpoznatija vrsta oblaka i moze da se javi u vise oblika.Ovaj oblak cesto se obrazuje na obodu prostranog
uzlaznog vazdusnog strujanja usled turbulencije ili konvenkcije u srednjem visinskom sloju.
·Altostratus ( skracenica As )
Obicno plavicasti oblacni sloj izbrazdanog ili ujednacenog izgleda koji delimicno ili potpuno prekriva nebo i ima delova dovoljno tankih da se kroz njih bar nejasno providi sunce kao kroz matirano staklo.Kod njega se ne javlja "halo'.Altostratus je oblak iz kojega padaju padavine .On najcesce nastaje laganim dizanjem prostranih vazdusnih slojeva na dovoljno veliku visinu.
·Stratocumulus ( skracenica Sc )
Obicno belicast oblacni sloj ili istovremeno siv i belicast u kome skoro uvek ima tamnih delova sastavljenih od slepljenih ili razdvojenih ploca oblutaka valjaka.On po svom gomilastom obliku cesto lici na kumulus a po svojoj velikoj rasprostranjenosti i obliku lici na stratus.
·Stratus ( skracenica St )
Obicno siv oblacni sloj,ujednacene baze,iz kojega mogu da padaju sipeca kisa ,ledene prizmice ili zrnast sneg.On se najcesce javlja u obliku sivog sloja , maglicastog i dosta ujednacenog izgleda cija baza je dovopljno niska da prekrije vrhove brezuljaka ili visokih gradjevina.Iz njega mogu da se luce slabe kise u vidu sipece kise.
·Cumulus ( skracenica Cu )
Obicno gusti oblaci sa jasno omedjenim konturama ,vertikalnim razvicem u obliku kupola ili tornjeva.Delovi ovih oblaka koji su osvetljeni suncem obicno su bljestavo bele boje ;njihova relativno tamna baza je priblizno horizontalna.Ponekad se javljaju u obliku malih oblaka sa iskidanim obodima cije konture se neprestano menjaju i to cest i vrlo brzo.

·Cumuloninbus ( skracenica Cb )

Mocan i gust oblak znatnog vertikalnog prostiranja u obliku planine ili ogromnih tornjeva.Njegovi najvisi delovi imaju koncasu strukturu i to u obliku siroke perjanice.Normalno se ovi oblaci razvijaju od Cumulusa procesom neprekidne evolucije.
To znaci da se oni stvaraju pri veoma labilnom stanju atmosfere i to ne samo za vreme toplih letnjih dana usled jakog zagrevanja zemljine povrsine vec i usled hladnog vazduha.Pri tome dolazi do jacih oluja sa pljuskovima koji se mogu povecati do frontalnih oluja.Kod frontalnih oluja na granicnoj povrsini hladnog i toplog vazduha stvara se vazdusni vrtlog horizontalne osovine koji se krece napred kao kakav valjak.

· Vazdusna strujanja

Temperaturne razlike su uzrok svi vazdusnih kretanja u atmosferi.Medjutim zbog nejednakog zagrevanja zemlje i atmosfere ona se jako retko nalazi u stabilnom ravnoteznom stanju.Kako vazduh tezi da se u slobodnom prostoru postavi uvek u ravnotezno stanje to ce se usled poremecaja ravnoteznog stvarati vazdusna strujanja .
Kao sto voda tece od viseg ka nizem mestu isto tako vazduh struji od mesta viseg ka mestu nizeg pritiska.Vazduh dakle struji niz izobarsku povrsinu kao niz strmu ravan.Ali vazduh ne struji samo niz izobarsku povrsinu vec moze strujati i vertikalno ili koso uvis a takodje i sa visine prema zemlji.Dakle vazdusna strujanja se mogu podeliti na : Horizontalna , Vertikalna i Kosa.

·Postanak vazdusnih strujanja

Strujanja vazdusnih masa,kao sto je receno kada u atmosferi poremeceno stanje ravnoteze usled nejednakog zagrevanja zemljine povrsine.To je prvi stadijum atmosferskog poremecaja.Kada se izobarske povrsine postave u ovakav polozaj onda se vazdusne mase stave u pokret niz izobarske povrsine .Strujanje vazduha naziva se termicka turbulencija,to je u stvari vrtlozno strujanje oko horinzontalne osovine.Ako je uzdizuci vazduh dovoljno vlazan moze doci da stvaranja gomilastih oblaka cumulusa i cumuloninbusa u kojima nastaju lokalne grmljavine.

·Vetar

Kretanje vazdusnih u priblizni horizontalnom pravcu kao sto je receno naziva se vetar.On se razlikuje od ostalih meteoroloskih elemenata jer u stvari predstavlja vektorsku velicinu za cije potpuno odredjivanje potrebna su tri elementa pravac , smer , intezitet.Ipak vetar se u obicnom zivotu odredjuje sa dva elemeta i to: Pravcem ( pod kojim se podrazumeva i smer ) i brzinom ili jacinom.
Pravac vetra oznacava se prema strani sveta iz koje vazduh struji.Za oznacavanje pravca vetra po medjunarodnim oznakama koriste se cetiri slova: N ( Nord ) , E ( Est ) , S ( Sud ) , W (West )
Kombinacijom ovih slova vetar se moze postaviti u 32 pravca .To je tzv.ruza vetrova.
N = Nord
NNE = Nord - nordest
NE = Nordest
E = Est
ESE = Est - Sudest
SE = Sudest
SSE = Sud - Sudest
SSW = Sud -Sudwest
SW = Sudwest
WSW = West - sudwest
W = West
WNW = West - Nordwest
NW = Nordwest
NNW = Nord - Nordwest

Za tisine obicno se upotrebljava slovo C= Calme ili se obelezava sa " Tiho ".Brzina vetra izrazava se broje metara koje predje jedna vazdusna cestica u jednom sekundu ili brojem kilometarar koje cestica predje u jednom casu.Brzina vetra obelezava se skraceno sa m/s a to znaci metara u sekundi.Jacina vetra predstavlja dejstvo koje vetar proizvodi na pojedinim predmetim.Jacina vetra odredjuje se pomocu Boforove skale koja ima 12 stupnjeva od 0 - 12.

BOFOROVA SKALA
Jacina vetra Karakteristika Dejstvo koje vetar proizvodi na izvesnim
predmetima

0 Tisina potpuno tiho dim se dize uspravno

1 Vetric Pravac vetra se primecuje samo po
kretanju dima ali ne i po vetrokazu

2 Vrlo slab vetar Oseca se na licu okrece laku zastavu pomera
obican vetrokaz

3 Slab vetar Lisce i grancice u neprekidnom kretanju


4 Umeren vetar Podize prasinu i parcice hartije sa zemlje
pokrece grane i grancice

5 Umereno jak vetar Manje lisnato drvece pocinje da se klati
baca talase na stajacim vodama

6 Jak vetar Pokrece velike grane

7 Vrlo jak vetar Ljuljaju se cela stabla,kretanje u suprotnom
pravcu vetra je otezano.

8 Olujni vetar Lome se grane na drvecu , znatno otezava hod
na slobodnom prostoru.

9 Oluja Prouzrokuje manje kvarove na kucama ,
ruse se dimnjaci i padaju crepovi sa krovova.

10 Jaka oluja Lomi drvece ili ga cupa sa korenom

11 Oluja slicna orkanu Prouzrokuje velika ostecenja , rusi krovove.

12 Orkan Ima unistavajuce dejstvo

Kada se procenjuje jacina vetra,trba se upravljti prema ukupnom dejstvu vetra na predmete koji se nalaze u neposrednoj blizini posmatraca.Odnos izmedju jacine vetra po ovoj skali i brzine vetra u m/s ili km/h zavisi od visine anemometra za merenje brzine vetra.

NAVIGACISKA NEBESKA TELA ZA ODREDJIVANJE POZICIJE NA MORU

Galaksija je staro grcki naziv za mlecni put I predstavlja.Kada bi se galaksija mogla posmatrati iz daljine videlo bi se da je taj ogromni skup zvezda rasporedjen gotovo simetricno oko jedne ravni I da je cini poseban zvezdani sistem.Ovaj zvezdani sistem ima precnik 100.000 svetlosnih godina a sirina 100.00 svetlosnih godina u precniku.Suncev sistem obuhvata skup nebeskih tela koja se krecu oko sunca a to su:Planete,Njihovi sateliti,Planetoidi,,Meteori,komete I meteorski rojevi.
Suncev sistem se nalazi oko 300.000 svetlosnih godina udaljen od sredista galaksija I malo iznad galakticke ravni.Sva su tela suncevog sistema,koje gledano sa zemlje imaju precnik od oko 1.391.000 km sto predstavlja 109 zemljinih povrsnina.

Osnovni pojmovi pomorske navigacije

Pojam I definisanje navigacije
Navigacija je nauka ciji je predmet izucavanje vodjenja broda,aviona,svemirske stanice,najpovoljijim,najkracim I najsigurnijim putem od jedne tacke na zemlji(vazduhu,kosmosu)do druge tacke u posmatranom prostoru.
Termin Navigacija potice od dve latinske reci Navis(brod) I Agare(kretanje).Ovo naravno odredjuje samu sustinu danasnje navigacije kao nauke o kretanju odredjenih objekata.S'obzirom na sredinu na kojoj se primenjuje navigaciju mozemo podeliti na :
-Pomorsku
-Vazduhoplovnu
-Kosmicku
Pomorska navigacija obuhvata niz naucnih disciplina ciji predmet izucavanja je teoretsko razmatranje postojecih kao I novih metoda vodjenja broda.
Analiza opstih zakonitosti kretanja broda I ostalih uticaja koji na posredan ili neposredan nacin deluju na to kretanje.Pomorska navigacija ima svoje metode ,teoriju,jezik, I sredstva za prakticno resavanje mnogobrojnih zadataka.Teorija pomorske navigacije se temelji na osnovnim zakonima fizike ,matematike,geodezije,astronomije,elektronike,hidrografije,elektronike I mnogih drugih naucnih disciplina.
Zadatak pomorske navigacije mozemo definisati kao tacno sigurno vremenski ograniceno vodjenje broda sa jedne na drugu tacku na zemlji unapred izabranim ,najpovoljnijim I najkracim putem.

Aktivnosti koje slede iz osnovnog zadatka pomorske navigacije :

-izbor rute plovidbe
-plovidba po izabranoj ruti
-izmena elemenata kretanja u toku proseca plovidbe
-kontrola tacnosti I sigurnosti kretanja broda
-analiza kretanja broda nakon izvrsene plovidbe

Za preduzimanje svih ovih aktivnosti potrebno je teoretsko znanje predmeta navigacije kao I posedovanje odredjenog prakticnog znanja I iskustva koje se stice tokom godina plovljenja.Sem strucnih osobina od navigatorab se zahteva da bude psihofizicki jaka,stabilna I kompletna licnost koja ce moci sprovesti sve aktivnosti u toku procesa plovidbe.

Klasifikacija pomorske navigacije

Pomorsku navigaciju kao nauku mozemo podeliti na sledece discipline:
-teresticka navigacija
-astronomska navigacija
-elektronska navigacija
-racunska navigacija

Teresticka navigacija obuhvata metod I sredstva za vodjenje broda osmatranjem prirodnih I vestackih objekata na zemlji.Osim toga teresticka navigacija izucava plovidbu u visokim geogrefskim sirinama na rekama I jezerima I plovljenje u ogranicenom prostoru.
Astronomska navigacija obuhvata nacine I sredstva za odredjivanje pozicije osmatranja nebeskih tela
Elektronska navigacija obuhvata metode za odredjivanje pozicije bnroda koristenjem elektromagnetnih talasa koji se registruju elektronskim uredjajima I instrumentima.
Racunska navigacija koristi one metode kojima se pozicija broda odredjuje na osnovu podataka o kursu,brzini,I vremenu uzimajuci u obzir poznate hidrometeoroloske elemente koji uticu na proces plovidbe.
Pomorsku navigaciju sa obzirom na podrucje plovljenja mozemo podeliti na:
-obalnu
-oceansku
-polarnu
Navigato mora podjednako dobro poznavatisve discipline pomorske navigacije kako bi u odredjenoj situaciji upotrebio one metode I sredstva koja pruzaju nasigurnije najpovoljnije I najbrze resavanje konkretnog zadatka.

OBLIK I VELICINA ZEMLJE


Mnogobrojnim merenjima koja su vrsena u XVIII I XIX veku,dokazano je da se oblik Zemlje najvise priblizava spljostenom elipsoidu koji veoma malo odstupa od stvarnog oblika takozvanog goeida.
Geoid predstavlja osnovnu povrsinu,koja je u svakoj tacki normalna na smer sile zemljine teze.Takva povrsina se priblizava povrsini okeana u mirnom stanju,a od rotacionog elipsoida se razlikuje u vecoj ili manjoj meri u zavisnosti od posmatrane tacke na zemlji.Na kongresu Internacionalne unije za geodeziju u Madridu 1924 godine,usvojen je Hojfordov proracun za zemljin elipsoid>Prema ovim proracunima meridijanska poluosa b=6 356 909 m.
ekvatorska poluosa a= 6 378 388 m.
0bim ekvadora iznosi 40 076 764m.
Obim meridijana iznosi 40 009 196 m.
S'obzirom na malu spljostenost Zemlje i malu razliku u polu osama u [pomorskoj navigaciji Zemlja se smatra kuglom ciji je poluprecnik 6 371 22 km. koji se dobio iz povrsine i zapremine sfere jednake Zemljinoj povrsini i zapremini.

GEOGRAFSKE KORDINATE

Polozaj neke tacke na povrsini Zemlje odredjen je geografskom sirinom,geografskom duzinom i nadmorskom visinom.One odredjuju njen polozaj u odnosu na ekvador,pocetni meridijan i srednji nivo mora.

GEOGRAFSKA SIRINA JE LUK MERIDIJANA MESTA OD EKVADORA DO PARALELE ODREDJENOG MESTA.

Izrazava se u stepenima,minutama I desetinama minuta.

Nategnuti konop znaci: povuci zivi kraj toliko da konop pocne da radi.
Uvlaciti konop znaci: povlaciti konop dok citavom duzinom ne bude na brodu.
Napeti konop znaci: pri vezu broda nategnuti konop toliko da konop bude zategnut.
Ispruziti konop znaci: razvuci slozeni konop po palubi ili obali.
Vuci konop ili drzati konop znaci: povlaciti zivi kraj konopa toliko dok ne pocne da radi.
Popustati konop znaci: postepeno ispustati zivi kraj konopa, tako da konop pod opterecenjem lagano istice i da ostane umereno nategnut.
Pustiti konop znaci: pustiti zivi kraj konopa da istice, da vise ne drzi teret.
Ispustiti konop (slipovati) znaci: pustiti konop da potpuno istekne, da se trenutno otpusti sa bitve ili oslobodi od sidra i padne u more.
Zadrzati konop znaci: zaustaviti isticanje konopa u polozaju u kojem je trenutno i ne dozvoliti dalje isticanje.
Nametnuti konop znaci: oviti ga unakrsno oko kljune ili bitve tako da ostane vezan za duze vreme.

Izraz konop upotrebljava se za uzevlje ciji je precnik veci od 8mm.
Jedrenac, koji se dobija usukivanjem tri lanene niti udesno, najtanja je vrsta uzeta
Vrpca ovojnica je dobijena od 4 do 6 desnoovojnih niti. Upotrebljava se za ovijanje tanjih konopa, upletki i u drugim slucajevima kada se trazi veca otpornost protiv atmosferskih uticaja. Precnik joj je 2,5-8 mm. Prodaje se u sveznjevima od po 100 m.
Ovoj se izra|uje od 5 do 8 desnoovojnih niti. Precnik ovoja je 2,5-7,5 mm. Upotrebljava se za uvijanje uzevlja nepomicne opute.
Vrpce imaju po tri struka od po cetiri niti. Tvrdo su usukane i fine izrade. Upotrebljavaju se za podveze, kratice, za vezivanje bokobrana itd.
Mrlin se izradjuje u osam vrsta, precnika 2,5-10 mm, od 3 do 24 niti u 3 struka. Prodaje se u kolutima od po 100m. Upotrebljava se za podvezivanje krajeva konopa i upletki, za ovijanje upletki na celicnim uzadima, za priveznice {atora, za pletenje pramcobrana i bokobrana, za bacala, orepinu itd. Moze biti izradjen od poliamida, poliestera i polipropilena.
Od pletenih konopa na brodovima se upotrebqavaju:
Pletena uzica izra|ena od pla{ta i jezgre. Jezgro cine 210 tankih uporednih niti, a plast, koji moze biti jednoslojan ili viseslojan, izradjen je od unakrsno upletenog parnog broja (8 ili 16) strukova od po 2 ili 4 niti. Polovina strukova uvijena je ulevo (Z), a polovina u desno (S). Pletene uzice, naro~ito gipke, minimalno se istecu i tesko se mrse.
Signalna i zastavna uzica je pletena unakrsno sa 16 x 2 do 4 niti u plastu i 3-15 niti u jezgru. Precnik signalne uzice je od 4 do 10 mm, najcesce 6 ili 8 mm. Prekidna sila iznosi od 2000 do 3500N, zavisno od precnika. Upotrebljava se za dizanje signalnih tela i zastava.


1.3. Namena i upotreba konopa na brodu

Prema nameni na brodu, konopi imaju razlicite nazive:

Tegalj (tegljeni konop) naziv je za sve konope koji sluze za tegljenje, bez obzira na njihov precnik.
Manevarski konop (poteg, nateg) sluzi pri promeni veza broda, pri izmeni polozaja broda u luci ili za krace tegljenje u luci ili na reci.
Strujna je konop kojim se brod ili camac odrzava u odredjenom polozaju u odnosu na struju, vetar ili valove. Iznosi se na obalu, plutacu ili drugi brod, da bi se brod odrzao u odredjenom smeru, ili da bi se oborilo na njemu vezano rezervno sidro ili se privezuje za vec oboreno sidro i njegov sidreni lanac.
Spring je konop koji sluzi za vez broda, i to tako da ?radi? od pramca prema krmi (pramcani spring), ili od krme prema pramcu (obicno je to celikcelo ili poliamidni konop) krmeni spring.
Pramcani konop je konop za vez broda koji radi prema pramcu.
Krmeni konop je konop za vez broda koji radi prema krmi.
Sidreni konop sluzi za obaranje i dizanje sidra.
Orepina je konop koji slu`i za oznacavanje polozaja oborenog sidra. Jednim krajem je vezan za sidro, a drugim krajem za sidreni plovak. U nuzdi, ukoliko je dovoljno debeo, pomocu ovog konopa se moze podici sidro.
Rezervni konop sluzi za pojacanje veza u nuzdi. Obicno je to konop debljine konopa za vez.

ASTRONOMIJA

Asronomija je najstarija prirodna nauka.Njeno ime dolazi od grckih reci sazvezdje zvezda i zakon.Njena tri osnovna zadatka su : a) izucavanje prividnih i na osnovu njih, pravih polozaja i kretanja kosmickih objekata i njihovih oblika i velicina b) izucavanje gradje kosmickih objekata , njihovog hemiskog sastava ,odgovarajucih fizickih uslova ,fizickih i hemiskih pojava i procesa c) izucavanje nastanka i evolucije kosmickih objakata i sistema kao cele vasione.

Kratak pregled istoriskog razvoja

Pocetci ove nauke javljaju se jos u praskozorje covecanstva.O znacaju u ulozi astronomije svedoce i megalitski ostaci kao sto je stounhenzd u Engleskoj kulturno srediste i astronomska opservatorija stara vise od 4000 godina.Tako vec u III veku pre n.e Aristarx obrazlaze helocentricni sistem tj stavlja sunce u centar oko koga obilaze zemlja i ostala nebeska tela.Najveci Grcki astronom Xiparx oko 180 godine pre n.e. izradio je posle sistemskog posmatranja nebeskih tela i svestrane matematicke analize prvi katalog zvezda koju je na osnovu sjaja rezvrstao u sest grupa.Klaudije Ptolomej oko 87 god. pre n.e u Aleksandriji objavljije cuveni Almagest u kome matematicki izlaze geocitricni sistem sveta i daje sintezu grcke astronomije.Od 9 - 12 veka centar astronomije se seli u arapski svet koji prevodjenjem dela grckih naucnika sacuvao nasledje antike.U 12 i 13 veku Evropljani predvode dela grckih naucnika sa arapskog na latinski.Astronomija ulazi u teleskopsku eru od 1610 godine kada Galilej u posmatranja uvodi durbin.On otkriva planine na Mesecu cetiri Jupiterova satelita i u Mlecnom putu vidi pojedine zvezde.Revolucionarne skokove ova nauka dozivljava spektralne analize cije osnove 1859 godine predstavljaju Kirhorf i Bunzen sto dovodi do radjanja asrtofizike i uvodjenjem radio teleskopa od strane Rebera cime se pred astronomima kao pred Galilejem kada je prvi put pogledao kroz opticki teleskop otvorilo jedno potpuno novo nebo.

Orjentacija na nebu i sazvezdja

Pogled na nocno nebo otkriva razlicite objekte .Sjajem se najvise istice Mesec,posle Sunca najsjajniji objekat na nebu.Tu su i planete ciji su polozaji polozaji primetno menjaju iz dana u dan,o cemugovori i njihovo ime koje na grckom znaci lutalice.Veoma je tacnoi jednostavno orjentisati se na osnovu zvezda .Severnjaca se lako nalazi na nebu i njena visina nad horizontom daje pribliznu geografsku sirinu mesta na kome se nalazimo.Ispod Severnjace na horizontu nalazi se severna tacka.Posto Zemlja obilazi oko Sunca pa u toku godine menja svoj polozaj u odnosu na njega i zvezde u razna godisnja doba se vide razlicita sazvezdja.Najlakse se uocavaju sazvezdja koja se nalaze u blizini Severnog nebeskog pola.Ta sazvezdja se prividno krecu po malim krugovima oko pola i zovu se cirkumpolarna sazvezdja.Ona nikada ne zalaze pa se mogu videti svake noci u toku godine.


GMDSS - Globalni sistemi pomoci na moru

·Svetski pomorski sistem pogibeqi i sigurnosti na moru (GMDSS) deo je slozenog me|unarodnog sistema sigurnosti plovidbe.
·Osnovni zadatak sistema je uspostavljanje i odrzavanje pouzdanih i kvalitetnih komunikacijskih veza izme|u brodova i obale, te izmdju brodova medjusobno radi postizanja me|unarodno utvr|enog nivoa sigurnosti ljudskih zivota na moru.
·Osigurani sistem komunikacija moze se sa stanovista sigurnosti plovidbe podeliti na dve osnovne grupe:
·komunikacijske usluge u slucaju opasnosti
·komunikacijske usluge kojima se nastoji izbeci pojava pogibeljnih situacija

Sistem GMDSS zadovoljava osnovne funkcije:
·Uzbunjivanja u slucaju opasnosti
·brod-kopno,
·kopno-brod,
·brod-brod.
·Komunikacija tokom koordinacije traganja i spasavanja,
·Komunikacija na mestu nezgode,
·Odre|ivawe mesta nezgode,
·Prenos pomorskih informacija sigurnosti,
·Op{te radio-komunikacije
·Kopmunikacija brod - brod.

Navedene funkcije se ostvaruju preko dva satelitska sistema (INMARSAT i COSPAS-SARSAT) tehnoloski potpuno razlicita.

Osnovni organ organizacije je Skupstina koja se sastaje svake druge godine a sasoji se od nekoliko odbora (za pomorsku sigurnost, za za{titu morske sredine, pravni odbor, odbor za tehnicku saradnju i odbor za olaksice).


Sistem INMARSAT posluje na komercijalnoj osnovi gde je udeo svake drzave promenjiv i proporcionalan procentu koristenja sistema.
INMARSAT raspolaze sistemom satelita raspore|enih u geostacionarnoj orbiti na 35.700km a kapacitet svakog satelita je priblizno 250 kanala istovremeno.

Me|unarodna konvencija o zastiti ljudskih zivota na moru u me|unarodnoj plovidbi odnosi se na brodove vece od 500 BRT osim za ratne brodove, brodove bez mehanickog pogona, brodove primitivne gradje, jahte i ribarske brodove.

Sva svetska mora i podruja plovdena su podeljena na cetiri podrucja:
A1 podrucje u dometu obalnih VHF DSC stanica ( do 30 M od obale),
A2 podrucja u dometu obalnih MF DSC stanica ( do 100 M od obale),
A3 podrucja u dometu pokrivenosti INMARSAT komunikacijskih satelita (70º N - 70ºS)
A4 ostala morska podrucja.

Zahtevi SOLAS konvencije u pogledu GMDSS sistema obavezno se primewuju na sve brodove od 01.02.1999 godine.

Svetski sistem navigacijskih obave{tewa obuhvata sva morska podrucja u svetu i podeqena su na 16 podrucja poznatih po nazivu NAVAREA podrucja.

Svako NAVAREA podru~je ima svog koordinatora koji raspolaze strucnom i pouzdanom informativnom i hidrografskom sluzbom.

Propisom su utvr|ene obaveze koordinatora. Podrucje Sredozemlja je u III NAVAREA podrucja koordinator je Spanija.


MANEVRISANJE BRODOM


UVOD

Vestina koja se zasniva na poznavanju osnovnih teoretskih nacela manevrisanja i pravilnoj primeni tih nacela u praksi.

Preduslov dobrog manevrisanja:
1.Poznavanje manevarskih osobina broda
2.pravilno zamisljanje plana manevra
3.predvidjanje rezervnog manevra.
Najvaznije manevarske osobine broda:
1.Velicina kruga okreta
2.Vreme trajanje okreta od 180 stepeni
3.Sposobnost zaustavljanja i ubrzavanja broda
4.Mogucnost kormilarenja sa vetrom u pramac,u bok i krmu.
Nategnuti konop znaci: povuci zivi kraj toliko da konop pocne da radi.
Uvlaciti konop znaci: povlaciti konop dok citavom duzinom ne bude na brodu.
Napeti konop znaci: pri vezu broda nategnuti konop toliko da konop bude zategnut.
Ispruziti konop znaci: razvuci slozeni konop po palubi ili obali.
Vuci konop ili drzati konop znaci: povlaciti zivi kraj konopa toliko dok ne pocne da radi.
Popustati konop znaci: postepeno ispustati zivi kraj konopa, tako da konop pod opterecenjem lagano istice i da ostane umereno nategnut.
Pustiti konop znaci: pustiti zivi kraj konopa da istice, da vise ne drzi teret.
Ispustiti konop (slipovati) znaci: pustiti konop da potpuno istekne, da se trenutno otpusti sa bitve ili oslobodi od sidra i padne u more.
Zadrzati konop znaci: zaustaviti isticanje konopa u polozaju u kojem je trenutno i ne dozvoliti dalje isticanje.
Nametnuti konop znaci: oviti ga unakrsno oko kljune ili bitve tako da ostane vezan za duze vreme.

Izraz konop upotrebljava se za uzevlje ciji je precnik veci od 8mm.
Jedrenac, koji se dobija usukivanjem tri lanene niti udesno, najtanja je vrsta uzeta
Vrpca ovojnica je dobijena od 4 do 6 desnoovojnih niti. Upotrebljava se za ovijanje tanjih konopa, upletki i u drugim slucajevima kada se trazi veca otpornost protiv atmosferskih uticaja. Precnik joj je 2,5-8 mm. Prodaje se u sveznjevima od po 100 m.
Ovoj se izra|uje od 5 do 8 desnoovojnih niti. Precnik ovoja je 2,5-7,5 mm. Upotrebljava se za uvijanje uzevlja nepomicne opute.
Vrpce imaju po tri struka od po cetiri niti. Tvrdo su usukane i fine izrade. Upotrebljavaju se za podveze, kratice, za vezivanje bokobrana itd.
Mrlin se izradjuje u osam vrsta, precnika 2,5-10 mm, od 3 do 24 niti u 3 struka. Prodaje se u kolutima od po 100m. Upotrebljava se za podvezivanje krajeva konopa i upletki, za ovijanje upletki na celicnim uzadima, za priveznice {atora, za pletenje pramcobrana i bokobrana, za bacala, orepinu itd. Moze biti izradjen od poliamida, poliestera i polipropilena.
Od pletenih konopa na brodovima se upotrebqavaju:
Pletena uzica izra|ena od pla{ta i jezgre. Jezgro cine 2-10 tankih uporednih niti, a plast, koji moze biti jednoslojan ili viseslojan, izradjen je od unakrsno upletenog parnog broja (8 ili 16) strukova od po 2 ili 4 niti. Polovina strukova uvijena je ulevo (Z), a polovina u desno (S). Pletene uzice, naro~ito gipke, minimalno se istecu i tesko se mrse.
Signalna i zastavna uzica je pletena unakrsno sa 16 x 2 do 4 niti u plastu i 3-15 niti u jezgru. Precnik signalne uzice je od 4 do 10 mm, najcesce 6 ili 8 mm. Prekidna sila iznosi od 2000 do 3500N, zavisno od precnika. Upotrebljava se za dizanje signalnih tela i zastava.
Namena i upotreba konopa na brodu

Prema nameni na brodu, konopi imaju razlicite nazive:

Tegalj (tegljeni konop) naziv je za sve konope koji sluze za tegljenje, bez obzira na njihov precnik.
Manevarski konop (poteg, nateg) sluzi pri promeni veza broda, pri izmeni polozaja broda u luci ili za krace tegljenje u luci ili na reci.
Strujna je konop kojim se brod ili camac odrzava u odredjenom polozaju u odnosu na struju, vetar ili valove. Iznosi se na obalu, plutacu ili drugi brod, da bi se brod odrzao u odredjenom smeru, ili da bi se oborilo na njemu vezano rezervno sidro ili se privezuje za vec oboreno sidro i njegov sidreni lanac.
Spring je konop koji sluzi za vez broda, i to tako da ?radi? od pramca prema krmi (pramcani spring), ili od krme prema pramcu (obicno je to celik-celo ili poliamidni konop) - krmeni spring.
Pramcani konop je konop za vez broda koji radi prema pramcu.
Krmeni konop je konop za vez broda koji radi prema krmi.
Sidreni konop sluzi za obaranje i dizanje sidra.
Orepina je konop koji slu`i za oznacavanje polozaja oborenog sidra. Jednim krajem je vezan za sidro, a drugim krajem za sidreni plovak. U nuzdi, ukoliko je dovoljno debeo, pomocu ovog konopa se moze podici sidro.
Rezervni konop sluzi za pojacanje veza u nuzdi. Obicno je to konop debljine konopa za vez